How EZOTERIJA can Save You Time, Stress, and Money.

How EZOTERIJA can Save You Time, Stress, and Money.

Blog Article

Hatha and Tantra yogas have made a loaded description on the anatomy with the delicate or Strength system, which includes the different types of energies, the nadi Electricity channels and chakra Electrical power facilities. These yogas have also developed many methods to extend, cultivate and immediate this spiritual Electrical power.

turu »supruga Zemlje« i »onoga koji trese tlo«. On se, prema Hesiodu, oženio Meduzom koja je takođe stara boginja Zemlje. Jedno drugo predanje saopštava da je Antaj potekao iz njegove veze sa Gejom. Ova povezanost s konjem ukazuje na značaj koji je ta životinja imala za indoevropske osvajače. Posejdon je prikazan kao tvorac, otac ili davalac konja. Ali, konj je povezan i sa donjim svetom, što iznova čini očiglednim karakter ovog boga kao »gospodara Zemlje«. Na njegovu prvobitnu moć podjednako ukazuju i gigantski ili čudovišni oblici njegove dece: Oriona, Polifema, Tritona, Antaja, harpija, itd. Kao Posis Das, po Vilamovicevom shvatanju muški duh plodnosti koji živi na zemlji, bathroom koga su Indoevropljani doveli, mogao se porediti s vrhovnim bogovima i bogovima oploditeljima, »gospodarima Zemlje«, iz mediteranskih i istočnih religija. 3 Postajući isključivo lavatory mora, Posejdon je mogao da sačuva samo ona svoja izvorna svojstva koja su se odnosila na far more: hirovitu snagu i vlast nad sudbinama mornara. Hefest ima jedinstven položaj u grčkoj religiji i mitologiji. Već je njegovo rođenje osobito: prema Hesiodu, Hera ga je rodila »bez ljubavne veze, iz srdžbe i u inat svome mužu«.

I’m so inquisitive about the different types of yoga outlined on this page. I ponder which one might be the very best suit for me?

ne strele, oruđe od kosti, sekire isklesane od rogova severnih jelena. Sve su to, verovatno, bili žrtveni darovi, kao što je to bio slučaj i s predmetima iz bronzanog ili gvozdenog doba pronađenim u nekim jezerima i močvarama zapadne Evrope. Sigurno je da te dve grupe predmeta razdvaja više od pet milenij uma, ali je kontinuitet ove vrste religiozne prakse nesumnjiv. U izvoru koji se zove Sen Sover (Kompjenjska šuma) otkriveni SLI oblutak iz epohe neolita (namerno slomljen u znak ex-voto), kao i predmeti iz vremena Gala i Galo-Rimljana, i od srednjeg veka do naših dana. 3 Podjednako treba voditi računa o činjenici da se, u ovom poslednjem slučaju, praksa održala uprkos kulturnom uticaju Rimske imperije i, pogotovu, uprkos ponavljanim crkvenim zabranama. Pored svog osnovnog značenja, ovaj primer ima paradigmatsku vrednost: on izvesno prikazuje kontinuitet »svetih mesta« i nekih religioznih praksi. U mezolitskom sloju Štelmora, Rust je otkrio i jedan stub od jelovine na čijem se vrhu nalazila lobanja severnog jelena. Prema Maringeru, t a j obredni stub možda ukazuje na obredne obede: jelenje meso se jelo, a glave prinosile na žrtvu nekom božanskom biću. Nedaleko od Arensburg-Hopfenbaha u jednom mezolitskom nalazištu datiranom oko —10000, Rust je sa dna močvare izvadio grubo izvajano deblo vrbe dugačko three,fifty m; raspoznajLi se glava, produženi vrat i urezane duge linije koje, prema autoru ovog otkrića, predstavljaju ruke.

mantikom i medicinom, pubertetskom inicijacijom i misterijama; oni osnivaju gradove i njihov je kult građanskog karaktera; oni su preci grupa krvnih srodnika i »prototipski predstavnici« nekih osnovnih ljudskih delatnosti. Heroje pored toga karakterišu posebne, pa čak i čudovišne osobine, kao i ekscentrično ponašanje, koje odaje njihovu nadljudsku prirodu. 39 U sažetom obliku mogli bismo reći kako svi grčki heroji dele egzistencijalni modalitet sui generis (nadljudski, ali nikada božanski), i da su njihovi poduhvati vezani za prvobitnu epohu, upravo onu koja sledi iza kosmogonije i Zevsovog trijumfa (up. §§ eighty three—84). Njihova aktivnost se odvija posle pojave ljudi, ali u vreme »početka« kada strukture još nisu bile zauvek utvrđene, a norme nisu bile dovoljno čvrsto uspostavljene. Njihov sopstveni oblik postojanja odaje nedovršen karakter, protivurečan vremenu »postanka«. Rođenje i detinjstvo heroja nisu uobičajeni. Oni potiču od bogova, ali se ponekad smatra da imaju »dvostruko očinstvo« (tako su Heraklovi očevi i Zevs i Amfitrion, Tezejevi i Posejdon i Egej) ili da je njihovo rođenje neprilično (Egist je plod Tijestovog rodoskrvnuća sa sopstvenom kćerkom). Bili su napuštani ubrzo po rođenju (Edip, Persej, Res, itd.), dojile su ih životinje, 40 mladost provode putujući dalekim zemljama, ističu se bezbrojnim avanturama (posebno sportskim poduhvatima i junačkim delima) i svetkuju božanske svadbe (među najslavnijima su Pelejeva i Tetidina, Niobina i Amfionova, Jasonova i Medejina).

seventy five. Kosmogonije i metafizika Vedske himne neposredno ili samo nagoveštavajući prikazuju više kosmogonija. Reč je o prilično rasprostranjenim mitovima, potvrđenim u različitim slojevima kulture.

je zalog za nastajanje novog doba, ili za uspostavljanje neke nove vrhovne vlasti (up. Zevs — Tifon, Baal — Jam). Ukratko, ubijanjem nekog zmijolikog čudovišta — simbola za virtualno, za »haos«, ali i za »autohtono« — nastaje nova kosmička ili institucionalna situacija. Zajednička karakteristika svih tih mitova jeste strah, ili neuspeh pobednika pri prvom pokušaju. Marduk i Ra oklevaju pre borbe; u prvom trenutku, zmija Ilijankaš uspeva da osakati boga; Tifon uspeva da odseče i odnese Zevsove tetive. Prema Šatapatha Brahmani (I, 6, three—seventeen), Indra beži što može dalje kada opazi Vritru, a Markandeja Purana ga opisuje »bolesnog od straha«, kako priželjkuje mir.33 Nema potrebe da se zadržavamo na naturističkim tumačenjima ovog mita: u pobedi protiv Vritre videla se ili kiša koja je počela s olujom, ili oslobađanje vode iz planina (Oldenberg), ili pobeda sunca protiv hladnoće koja je »zarobila« vodu zaledivši je (Hilebrant). Naturistički elementi su nesumnjivo prisutni, pošto je mit polivalentan; Indrina pobeda jednaka je, između ostalog, pobedi života protiv neplodnosti i smrti, koje su posledica Vritrinog »zaustavljanja« vode. Ali, struktura mita je kosmogonijska. U Rigvedi (I, 33, four) se kaže da je bathroom svojom pobedom stvorio sunce, nebo i zoru. Prema drugoj jednoj himni (Rigveda X, 113, 4—six), Indra je, čim se rodio, razdvojio Nebo i Zemlju, učvrstio nebeski svod i, bacivši vađru rastrgao Vritru koji je svu vodu zadržavao u podzemlju.

Moguće je, međutim, utvrditi vrlo značajan kontinuitet između dve vokacije: »šamanske« i apolonske. Smatra se da šamani pronalaze ono što je sakriveno i da znaju budućnost; vizije, Apolonov prvenstveni dar, daruju vernicima boga te iste opsene. Sasvim kao u nekim sibirskim šamanskim tradicijama, »vizije« koje dodeljuje Apolon razvijaju um i navode na meditiranje; najzad, 1 dovode do »mudrosti«. Valter Oto (Walter Otto) primaryćuje da je sticanje okultnih znanja »uvek povezano s nekim zanosom duha« 21 a to je posebno tačno za šamanski zanos. Ovo objašnjava i vrhunski značaj koji muzika i poezija imaju u obe tradicije. Šamani pripremaju svoj zanos pevajući i udarajući u bubanj; najstarija srednjoazijska i polinezijska epska poezija je za uzor imala doživljaje šamana tokom njihovih ekstatičkih putovanja. Osnovni Apolonov atribut je lira; svirajući, on ushićuje bogove, divlje životinje, pa čak i kamenje (Euripid, Alkest, 579 i dalje; Apolon sa Rodosa, I, 740). Luk, drugi Apolonov atribut, takođe predstavlja deo šamanske opreme, ali njegova obredna upotreba nadilazi sferu šamanizma; simbolika luka je raširena posvuda. Apolon je »onaj koji udara izdaleka«: isti se epitet, međutim, primenjuje i za Ramu, Budu, i druge mitske junake i likove. Ali grčki duh je sjajno revalorizovao ovu staru temu, kao što je preobrazio i šamanske tehnike i simboliku.

Telipinua — najpre orla, a potom i samog boga oluje — ali bez uspeha. Najzad je Boginja-Majka poslala pčelu; ona je našla boga kako spava u nekom gaju i ubodom ga probudila. Besan, Telipinu je na zemlji izazvao takve nevolje da su se bogovi preplašili i pribegli magiji da bi ga smirili. Ceremonijama i magijskim formulama, Telipinu je očišćen od besa i od »zla«.seven Umiren, on se najzad vratio među bogove — i život se ponovo ustalio. Telipinu je »pobesneli« lavatory koji se »skriva«, odnosno, nestaje iz okolnog sveta. On ne pripada kategoriji bogova vegetacije, koji periodično umiru i oživljavaju. Ipak, njegov »nestanak« ima iste pogubne posledice na svim planovima kosmičkog Života, štaviše, »nestanak« i »epifanija« podjednako označavaju i silazak u podzemni svet i povratak na zemlju (up.

Takođe je verovatno da su prvi vojnički odredi nastali upravo od tih grupa lovaca — branitelja sela. Kao što ćemo uskoro videti, ratnici, osvajači i vojna aristokratija usvajaju simboliku i ideologiju prvobitnog lovca. S druge strane, krvavim žrtvama, koje su podjednako prinosili i zemljoradnici i pastiri, ponavlja se, u krajnjoj liniji, lovčevo ubijanje divljači. Ponašanje koje se hiljadu ili dve hiljade godina poistovećivalo s ljudskim (ili bar muškim) načinom egzistiranja, ne može se lako poništiti. Više milenijuma posle preovladavanja zemljoradničke ekonomije, Weltanschauung primitivnog lovca ponovo će dobiti istaknuto mesto u istoriji. U stvari, najezde i osvajanja Indoevropijana i Turkomongola biće poduzeti u znaku prvorazrednog lovca, pravog krvoloka. Članovi indoevropskih vojnih družina (Männerbünde) i konjanici nomadi iz Srednje Azije ponašali su se prema naseljenim populacijama koje su napadali, kao krvoloci koji love, kolju i Professionalždiru stepske biljojede ili seljačku stoku. Brojna indoevropska i tursko-mongolska plemena imala su zveri za eponime (na prvom mestu vuka) i smatrala su da potiču od teriomorfnog mitskog pretka. Vojničke inicijacije kod Indoevropljana obuhvataju obredno pretvaranje u vuka: prvobitni ratnik usvaja ponašanje krvoloka.

njegova tajanstvena magija podjednako može biti usmerena i prema dobročiniteljskim ciljevima (on je »lekar lekara«). Mnogo se raspravljalo o poreklu i prvobitnoj strukturi Rudre-Šive, koga su neki smatrali za boga smrti, ali takođe i plodnosti (Arbman), nosioca nearijskih elemenata (Lomel), za božanstvo tajanstvene klase isposnika vrat ja (Hauer). Etape preobražaja vedskog Rudre-Šive u Vrhovnog boga kakav se check here pojavljuje u Svetašvatara-Upanišadi, izmiču nam. Rudra-Šiva je tokom vremena po svoj prilici usvojio — kao i većina drugih bogova — jedan broj elemenata »narodne«, arijske ili nearijske religioznosti.

Takođe, delim uverenje onih koji smatraju da izučavanju Dantea ili Šekspira, odnosno Dostojevskog ili Prusta, znatno doprinosi poznavanje Kalidase, dramâ No ili Majmuna hodočasnika. Ovde nije reč o nekom pseudoenciklopedizmu, praznom i u celini uzev sterilnom. Reč je jednostavno o tome da se ne izgubi iz vida duboko i nedeljivo jedinstvo istorije ljudskog duha. Svest o tom jedinstvu duhovne istorije čovečanstva skorašnje je, još nedovoljno usvojeno otkriće. Njegov značaj za budućnost naše self-control ocenićemo u poslednjem poglavlju trećeg toma.

lavatory ne titleće Avramu nikakvu obavezu — obavezuje se samo on. Taj se obred, koji je u Starom zavetu jedinstven, upražnjavao sve do vremena Jeremije. Određeni broj autora osporava da je on bio poznat u doba Rodozacetnikâ. Žrtvovanje je sigurno bilo prikazano u jehovističkom kontekstu, ali teološka reinterpretacija nije uspela da poništi njegov prvobitni karakter. U Knjizi postanja do pojedinosti je opisano samo jedno žrtvovanje — Isakovo (22 : one—19). lavatory traži od Avrama da mu prinese na žrtvu paljenicu ('olah) svoga sina, i dok se on pripremao da žrtvuje Isaka, ovoga je zamenio jedan ovan. Ta epizoda je dala povoda bezbrojnim raspravama. Između ostalog, primećeno je da se izraz »žrtva paljenica« ponavlja šest puta. Izgleda, međutim, da je ova vrsta žrtvovanja preuzeta od Kanaanaca, tek posle konačnog naseljavanja plemena. 21 Podjednako se govorilo i o »idealizaciji prošlosti«. Međutim, ne treba zaboraviti da Knjiga postanja sadrži određeni broj ružnih priča »što pokazuje da su redaktori bili više zaokupljeni vernim prenošenjem tradicija nego njihovom idealizacijom«.22 (Podvlačenje u tekstu je naše.) Kakvo god bilo njeno poreklo, ova epizoda neuporedivo najsnažnije u čitavom Starom zavetu prikazuje duboko značenje »avramovske« vere. Avram se ne priprema da žrtvuje svoje dete imajući u vidu neki određeni ishod, onako kao što su to učinili Misa, kralj moavski, žrtvujući svoga starijeg sina da bi iznudio pobedu (Druga knjiga o carevima, three : 27), ili Jeftaj, koji se obavezuje Jehovi da će mu na žrtvu paljenicu prineti prvu osobu koja mu pođe u susret posle njegove pobede, i ne pomišljajući da bi to mogla biti njegova rođena kći jedinica (Knjiga o sudijama, eleven : 30 i dalje).

prljavštinu, miasmu, silu koja je bila skoro fizička, strašnu nevolju koja je pretila čitavim zajednicama. Apolon je značajno doprineo da stari običaji u vezi s ubistvima postanu humaniji. 14 Upravo je on uspeo da Oresta razreši krivice za zločin materoubistva (up. Eshil, Eumenide). Delfi su znatno pre Apolona imali predistoriju kao proročište. Ma koja bila njegova etimologija, Grci su to ime vezivali za delphys, »materica«.fifteen Tajanstvena udubina je predstavljala usta, stomios, što je izraz koji označava i vaginu. Postojanje delfskog omphalosa je takođe bilo potvrđeno još od prehelenskog doba. Taj simbol pupka je imao i genitalno značenje sixteen ali je prevashodno bić »Središte sveta«. Prema legendi, dva su se orla, koje je Zevs pustio s dva kraja sveta, susreli na omfalosu. To proročište dostojno poštovanja, gde su se još od prastarih vremena manifestovale i moći Majke Zemlje, pod Apolonovom vladavinom dobilo je novu religioznu orijentaciju. Proročanstvo su izricali Pitija i proroci koji su prisustvovali savetovanju. Na početku, savetovanja su se održavala jednom godišnje (na praznik boga), zatim jednom mesečno, i najzad više puta, u više navrata, sa izuzetkom zimskih meseci, kada je Apolon bio odsutan. Taj postupak je obuhvatao i prethodno žrtvovanje jedne koze. Oni koji su molili za savet su pitanja postavljali u alternativnom obliku: da li je bolje učiniti ovu ili onu stvar.

Report this page